Postoji li beli slon i ako postoji kakve to veze ima sa špijunskom opremom?
No, krenimo redom… Pre mnogo godina na predavanju iz elektrotehnike, profesor je želeo da nam pomoću vica o belom slonu dočara princip za merenje naizmenične struje. Naime, vic glasi: Kako se lovi beli slon? Uzmeš bananu, zezaš belog slona dok ne posivi, a onda ga loviš kao i svakog drugog sivog slona…
Primenjeno na pitanje kako se meri naizmenična struja, bilo bi: prvo se pretvori u jednosmernu, a onda se meri kao i svaka druga jednosmerna struja.
Sticajem okolnosti, ovaj vic nam je profesor ispričao dva puta. Ali slučaj je hteo da nas na trećem predavanju ponovo pita da li je već pričao taj vic. Mi smo, naravno, rekli: “Niste profesore”.
Vic bez veze – treći put
Dok se profesor uživeo u pričanje vica po treći put, cela grupa se sa velikom mukom suzdržavala od smeha. Na kraju vica smo prasnuli u tako gromoglasan smeh da se profesor našao u čudu: čemu se mi toliko smejemo kada vic i nije baš toliko smešan, što je nama pak bilo još smešnije… Ova lančana reakcija trajala je dobrih 5 minuta urnebesnog smeha.
Pogađate koji nadimak je odmah dobio siroti profesor? Znate ono kao: “Gde imamo sledeće predavanje?”, “Kod Belog Slona…”
Vic bez veze, ali je Beli Slon na svojevrstan način obeležio studiranje čitave jedne generacije.
Da se vratimo sada na pitanje sa početka ovog teksta: Kakve to veze ima sa špijunskom opremom?
Principijelno ima veze sa senzorima koji su sastavni deo većine špijunskih uređaja.
Senzori
Senzori su svuda oko nas, rade svoj posao, a da mi toga nismo ni svesni: Mobilni telefon,kompjuterski miš, lift, automobil, avion, medicinski aparati, televizor, bojler, klima uređaj, frižider, šporet, industrijska postrojenja… Skoro svaki elektronski uređaj ima bar po jedan senzor.
Postoji mnogo vrsta senzora, a mogu biti toplotni, elektromagnetni, mehanički, hemijski, optički, senzori zračenja, akustički, senzori pokreta, orjentacije, daljine… Dakle, skoro za svaku fizičku pojavu postoje senzori koji je registruju.
Senzori mogu biti aktivni i pasivni. Dok pasivni senzori reaguju na samu promenu fizičkih veličina, aktivni senzori emituju signal i beleže reflektovane promene sopstvenog emitovanja.
Uloga senzora je da promene u fizičkim pojavama pretvore u električni signal, kao što je uloga banane kod zezanja belog slona da posivi.
Sada sa električnim signalom može da se radi sve, kao i sa svakim drugim signalom: da se uključi snimanje, pošalje SMS, pošalje mail, uključi pozivanje, alarm i tako dalje.
Senzori u špijunskoj opremi
U špijunskoj opremi najčešće se primenjuju senzori pokreta i akustički senzori kako bi špijunske kamere snimale samo kada ima dešavanja ili da audio snimači snimaju samo kada postoji izvor zvuka.
Kod audio špijunske opreme, senzor je visoko osetljiv mikrofon. Kod špijunskih kamera koristi se PIR (Passive Infrared) senzor osetljiv na promenu u toplotnom (IC) zračenju koje zrači čovek i toplokrvne životinje.
Kod GPS trackera senzor je prijemnik GPS satelitskog signala kod kojih se na osnovu poređenja signala sa više satelita precizno određuje lokacija objekta.
Skeneri špijunske opreme imaju više vrsta senzora kako bi mogli detektovati mnogobrojne vrste špijunskih uređaja.
Mogli bi ovako nabrajati još dugo gde se sve kod špijunske opreme koriste senzori, ali suština senzora je pretvaranje neke fizičke promene u električnu kojom potom može da upravlja neki softver čiji krajnji rezultat je neka akcija.
Ukoliko Vam se sviđa ovaj tekst, podelite ga sa prijateljima, dodajte svoj komentar, iskustvo, mišljenje…