Nikola Tesla, jedan je od najblistavijih i najbriljantnijih umova čovečanstva. Radio je na osmišljavanju sistema naizmenične struje, indukcionog motora, radija, a predvideo je i pojavu brojnih modernih tehnoloških ostvarenja. Ovaj vrsni naučnik, fizičar i elektotehničar oduvek je privlačio pažnju šire javnosti. Među njima se nalazio I FBI, Federalni Biro za istrage. Do skora se nije znalo šta su operativci iz FBI saznali o njemu, a onda je sve obelodanjeno.
Zraci smrti su bili posebno zanimljivi
Najviši operativci FBI godinama su pomno pratili Teslu. Svaki njegov korak pažljivo je posmatran i ispitivan. Posebno im je bilo zanimljivo oružje koje je Nikola razvijao – zraci smrti. Još 11. jula 1934. godine “Njujork Tajms” pisao je da je Nikola Tesla izumeo, do tada slabo znane, zrake smrti. Po njihovim rečima radilo se o neverovatnom otkriću i do tad neviđenom oružju. Zraci smrti su mogli da unište do 10000 aviona i to na udaljenosti od 400 kilometara. Nikakva odbrana nije mogla da osujeti ovo pakleno oružje. Prvobitno je planirao da izum uruči Rusima, uz odgovarajuću nadoknadu od 25000 dolara. Pošto je taj plan propao, nastavio je da radi na njemu u Njujorku.
Međutim, postavilo se pitanje ko će da nasledi sve poverljive spise, pošto naučnik iz Smiljana nije imao dece. Najbliži naslednik mu je bio nećak, Sava Kosanović. On je dan nakon ujakove smrti došao u sobu hotela “Njujorker”, u kome je njegov ujak živeo i radio. Tražio je testament, ali iz sefa je uzeo samo Tesline fotografije. Nepoznati bravar je, kasnije, namestio novu kombinaciju na sefu. Sutradan su došli operativci FBI, i natovarili puna dva kamiona Teslinim stvarima. Nekoliko godina kasnije, Kosanović je saznao da su ključni ljudi iz FBI dolazili noću i špijunskim kamerama snimali Teslu.
Jedan od operativaca FBI i čovek koji prvi video Teslina dokumenta, bio je i Džon Tramp, stric aktuelnog predsednika Donalda Trampa. Pažljivo su proučavani njegovi nacrti, beleške, ideje i prepiske. Posle 74 godine, zahvaljujući Zakonu o slobodi informacija i ti podaci su ugledali svetlost dana.
Američki federalci došli su na ideju da uhapse Teslinog nećaka, Savu, diplomatu, a kasnije i ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije. Optužili su ga za provalu, a stigla je i direktiva sa vrha da se Kosanović uhapsi kako ne bi podatke predao neprijateljima. Srećom, nisu uspeli u tome, a Sava je najzaslužniji jer je uspeo da prenese najveći deo stvari svoga ujaka koje danas možemo videti u Muzeju Nikole Tesle.
Blojs Fidžerald, Teslin štićenik, naveo je da mu je Tesla mesec dana pre smrti naveo da su eksperimenti obnovljeni i usavršeni. Istovremeno radio je i na razvoju revolucionarnog torpeda, ali ga je prerana smrt u tome sprečila. Njegova dokumenta nikada do kraja nisu protumačena, mada postoji više varijacija koji su Amerikanci koristili u ratovima protiv svojih neprijatelja. Jedno od njih je bilo tzv. ratovanje vremenom koje su SAD koristili tokom rata u Vijetnamu.
FBI godinama od nas krio datum Tesline smrti
Za kraj je ostala jedna zanimljivost. Iako u spisima stoji da je Tesla umro 7. januara, čuveni naučnik nas je zauvek napustio 8. januara 1943. godine.